Sve oštriji pritisak konkurencije poslednjih godina i najokorelije tradicionaliste primorava na ustupke, koji su često dobrodošli. Jedan od njih je svakako i prvi Mercedes iz AMG odeljenja u ovoj klasi sa pogonom na sva četiri točka.
Kada je krajem prošle godine Mercedes promovisao restilizovanu „E klasu”, u prvi mah je izgledalo kao da je u pitanju potpuno novi model, jer prednji deo automobila je zaista pretrpeo radikalne izmene, što nije uobičajena praksa proizvođača iz Štutgarta. Ipak, pažljiviji pogled na sam automobil, bokove, zadnji deo i enterijer jasno upućuje da je ipak samo u pitanju detaljnija modifikacija. I pored toga, nisam očekivao da će i AMG verzija restilizovane „E klase” doneti tako mnogo inovacija. Bio sam ubeđen da su Mercedesovi stručnjaci bili nezadovoljni izgledom prednjeg dela, pa su zbog toga radikalnije modifikovali svetlosne grupe. Ipak, AMG verzija aktuelne „E klase” donela je mnogo više od estetskih izmena. Svakako najznačajnije od svega je to što je sada dostupan i pogon na sva četiri točka.
Po dolasku na svetsku prezentaciju ovog modela u Barselonu, nisam bio spokojan dok od domaćina nisam dobio rezervaciju i potvrdu da ću biti u mogućnosti da vozim upravo verziju sa 4MATIC pogonom. U protivnom bi dva avionska leta i nekoliko dana odsustva iz redakcije bili uzaludni. Ugrubo gledano, nova „E klasa” u AMG verziji se za sada nudi u tri verzije. Klasična, sa pogonom na zadnjoj osovini, koja raspolaže sa motorom od 557 konjskih snaga, sledeća stepenica je isti model, ali sa pogonom na sva četiri točka. Vrh ponude za sada predstavlja E63 AMG S 4MATIC, čiji je motor pojačan na 585 konjskih snaga, a nova S verzija se nudi
isključivo sa pogonom na sva četiri točka.
Sama prezentacija je bila organizovana tako da je hotel bio smešten u centru Barselone. Pitaćete se zašto je to važno. Važno je zato što hoteli u centru zakrčenih svetskih metropola obično imaju podzemne garaže. Opet ćete se zapitati kakve to veze ima sa novim AMG-om. Ima, zato što sam prvi susret sa automobilom imao upravo u skučenoj podzemnoj garaži sa relativno niskim plafonom. Kako sam posle doručka među prvim novinarima sišao da preuzmem na testiranje automobil rezervisan dan ranije, zatekao sam dvadesetak uredno parkiranih „E klasa” u AMG verziji. Prva impresija nije bio izgled automobila, već zvuk. Zvuk od kojeg se ledi krv.
Naime, par novinara koji su stigli nekoliko minuta pre mene su startovali motore, koji su između betonskih zidova na „leru”, brundali zvukom koji me je podsećao na brodske mašine. Taj prvi utisak je ujedno bio i najveći tokom celog testa. U prvi mah sam pomislio da su u Mercedesu napravili neke značajne izmene na motoru i izduvnom sistemu. Ipak, izlazak iz garaže na zakrčene ulice Barselone me je malo otreznio. U principu, automobil ne proizvodi preveliku buku, samo je malena garaža i činjenica da sam bio okružen sa mnogo automobila, taj zvuk pojačala do zbunjujućeg nivoa. Ipak je to standardna „E klasa” u AMG verziji, koja tiho brunda, posebno u samoj kabini, ali je dovoljan samo jedan pritisak na desnu pedalu pa da pokaže
sakrivenu sportsku narav.
Mercedesova „E klasa” je uvek bila umerena i po pitanju dizajna, a to se na neki način odnosi i na AMG verziju. Iako raspolaže sa takoreći 600 konjskih snaga, testirani AMG je relativno diskretan, a poglede prolaznika u Barseloni je više privlačio zvukom nego izgledom. Od izmena u odnosu na standardnu „E klasu”, svakako je najupadljiviji prednji odbojnik sa velikim otvorima za dovod vazduha do biturbo motora i interkulera, tu su i prelepi aluminijumski točkovi, dok zadnjim delom dominira četvorostruki završetak izduvnog sistema i crni difuzor, koji je još upadljiviji zahvaljujući beloj boji karoserije, što doprinosi i isticanju malog spojlera na poklopcu prtljažnika, izrađenog od ugljeničnih vlakana. Nisu deo AMG paketa, ali novost na „E klasi” su i prednje svetlosne grupe. Mercedesovi dizajneri su odustali od prvobitnog rešenja sa po dve odvojene celine. One se sada nalaze ispod jednog stakla, a unutrašnjost farova je ukrašena LED tehnologijom i to na veoma uspešan način. Na svu sreću, objektiv fotoaparata je ovaj put uspeo da i to zabeleži na pravi način, jer nova „E klasa” jednostavno ne
izgleda isto sa upaljenim i ugašenim svetlosnim grupama.
Unutrašnjost automobila ne donosi mnogo iznenađenja. Dočekao me je prepoznatljiv Mercedesov kokpit, nešto razigranijeg dizajna nego kod direktnih konkurenata, BMW-a, a posebno Audija. Takođe, potpuno je jasno da je u pitanju automobil čija je unutrašnjost prvenstveno dizajnirana da obezbedi luksuz i komoditet, što potvrđuju i pojedini detalji, poput četvrtastog elegantnog IWC časovnika na centralnoj konzoli. U AMG-u su se dobro potrudili da ovom kokpitu udahnu sportski šarm i čini mi se da su u tome uspeli.
Umesto drvenih aplikacija, tamnu unutrašnjost krase paneli od lakiranih ugljeničnih vlakana, a perforirana koža na upravljaču i aluminijumske pedale samo upotpunjuju doživljaj. Sedišta su sportski oblikovana, a deo standardne opreme predstavlja i mogućnost njihovog podešavanja u svim pravcima koji su zamislivi, a posebno mi je prijala mogućnost podešavanja širine bočnih oslonaca, koje sam podesio prema svojoj konstituciji, tako da sam imao praktično savršenu poziciju sedenja. Motor se startuje okretom ključa, koji je izuzetno kvalitetno izrađen.
Sva priča o preplitanju luksuznog i sportskog prestaje istog trenutka kada oživi svih 585 „grla” sakrivenih pod „haubom”. Na „leru” motor radi relativno nenametliivo, ali svaki pritisak na pedalu „gasa” blago zaljuja karoseriju, uz grmljavinu iz zadnjeg dela, što jasno upućuje na radnu zapreminu i snagu motora. Iako je Barselona predivan grad, nisam želeo da se zadržavam u samom centru, već smo veoma brzo potražili prvi izlaz ka okolnim brdskim putevima, gde smo bili u prilici da uživamo u nesputanoj snazi automobila, ali i da nesmetano fotografišemo automobil.
Motor testiranog AMG-a je snagu do sva četiri točka prenosio preko sedmostepenog automatskog menjača. Transmisija nudi i mogućnost manuelne promene stepeni prenosa uz pomoć poluga iza upravljača, koja radi relativno brzo i daje vozaču veliku slobodu da iz motora izvuče maksimum, ali tokom testiranja sam se više poigravao sa automatskim modom promene stepeni prenosa. U modu sa oznakom C (Controlled Efficiency), odziv motora na pritisak pedale gasa je nežan, koliko god je to sa 585 „konja” moguće, elektronika već pri niskim obrtajima prebacuje u viši stepen prenosa, a da je u ovom režimu sve podređeno uštedi goriva, a ne performansama, potvrđuje i to što se za polazak iz mesta najčešće koristi drugi stepen prenosa.
Vrhunac ponude predstavlja „Sport plus” režim rada, kada automobil u potpunosti menja ćud. Odziv na pedalu gasa je znatno neposredniji, a automatika prilikom ubrzavanja, u viši stepen prenosa “prebacuje” na visokim obrtajima. Ono što me je impresioniralo je i rad motora prilikom silovitih ubrzanja, jer je svaka promena stepena prenosa propraćena eksplozijom iz izduvnog sistema, pa je užitak sličan onom u trkačkim automobilima. Čak i prilikom usporavanja, elektronika samostalno daje „međugas”, što dodatno podiže adrenalin. U tim trenucima, sva pomenuta elegancija „E klase” se topi i nestaje, a automobil se transformiše u istinski superautomobil beskompromisnih voznih karakteristika.
Na izuvijanim putevima u okolini Barselone smo imali priliku da se uverimo i u efikasnost „4MATIC” integralnog pogona. On 67 odsto snage šalje na zadnju osovinu, koja u S verziji ima i blokadu diferencijala, što doprinosi jednako uzbudljivoj vožnji kao i u 4×2 modelima, s tim da se krivine znatno efikasnije savlađuju punim gasom. Pored voznih karakteristika u složenim uslovima vožnje, „4MATIC” sistem prenosa snage doprinosi i poboljšanju ubrzanja. Osnovna „E klasa” u AMG verziji do „stotke” ubrzava za 4,2 sekunde, dok isti model sa 4×4 pogonom ubrzanje „obara” na 3,7 sekunde, dok testirani S model sa pogonom na sva četiri točka do 100 km/h ubrzava za samo 3,6 sekundi! Zaista sam morao dugo da razmišljam kada sam vozio automobil sa boljim ubrzanjem, ali ga nisam pronašao, a jedino je mogao da mu parira Audi RS6, ali u MTM Clubsport verziji koji oslobađa 742 konjske snage i ima identično ubrzanje, a na ovom testu ubrzanja su „pali” i mnogi superautomobili.
Zaključak se nameće sam po sebi… „E klasa” u AMG verziji definitivno nije za svakoga. Pretpostavljam da bi većinu mladih vozača jednako impresionirala i „C klasa AMG”, koja je jeftinija, i sa dizajnerske tačke gledišta, možda malo dopadljivija. Ozbiljnost „E klase” i njena fascinantna snaga su nekako više namenjeni zrelijim i iskusnijim vozačima, koji pored atraktivnosti žele da uživaju i u neiscrpnoj snazi i njenom savršenom prenosu do podloge. Ja bih najradije posedovao oba modela…
MERCEDES-BENZ E 63 AMG S 4MATIC
Motor V8, biturbo, 5.461 ccm; 585 KS pri 5.500 o/min; 800 Nm od 1.750 do 5000 o/min
Karoserija limuzina, 4 vrata, 5 sedišta; d x š x v 4.892 x 1.873 x 1.466 mm, međ. rast. 2.874 mm
Transmisija automatska sedmostepena, pogon na sva četiri točka
Oslanjanje čelične opruge napred, vazdušno oslanjanje pozadi
Performanse 0-100 km/h za 3,6 s; 250 km/h; 10,3 l/100 km; emisija CO2 242 g/km
Rejting+ Motor, „4MATIC” pogon, kvalitet, prostranost- Na prvi pogled sakriva potencija
TopSpeed.rs
Objavi komentar