Prenosi se da se Davud, alejhisselam, jednom obratio Allahu, dž.š., riječima: „O Gospodaru, Kako da ti se najbolje zahvalim kada je moje stalno zahvaljivanje Tebi, opet, blagodat Tvoja? O Davude, sad si mi se istinski zahvalio!" odgovorio mu je Uzvišeni.
Davudov sin Sulejman, a.s., bio je Allahu, dž.š., istinski zahvalan na Njegovim ni'metima. Ni carski položaj na kome se nalazio nije ga zavarao da zaboravi na svoga Gospodara već ga je molio:
رَبِّ أَوْزِعْنِي أَنْ أَشْكُرَ نِعْمَتَكَ الَّتِي أَنْعَمْتَ عَلَيَّ وَعَلَى وَالِدَيَّ وَأَنْ أَعْمَلَ صَالِحًا تَرْضَاهُ وَأَدْخِلْنِي بِرَحْمَتِكَ فِي عِبَادِكَ الصَّالِحِينَ.
"Gospodaru moj, omogući mi da budem zahvalan na blagodati tvojoj, koju si ukazao meni i roditeljima mojim, i da činim dobra djela na zadovoljstvo tvoje, i uvedi me, milošću Svojom, među dobre robove Svoje!“ (En-Neml, 19.)
Zbog iskazane zahvalnosti Allah, dž.š., mu je uvećao blagodati tako što je živio u izobilju i uz to mu potčinio džine, ljude i vjetrove i podario mu razumijevanje govora ptica.
Dr. hfz. Halil Mehtić
akos.ba