Jedan od istinskih Allahovih robova, Malik bin Dinar, jednog dana srete neko dijete. Bezgriješno dijete igra se zemljom i malo se smije pa malo zaplače… Pomisli: Nazvat ću mu selam, medjutim, nefs mu se pobuni i on odustade. Zatim sam sebi reče: – O, podmukli nefsu, Allahov Poslanik je i odraslima i djeci nazivao selam… Ko si ti pa da u sebi vidiš neku veličinu? Prišao je djetetu i nazvao mu selam… Dijete podiže svoje tople oči uvis i odgovori: -Ve alejkesselam ve rahmetullahi ve berekatuh, o, Malik bin Dinare!
Malik se sav zbuni: -O, dijete, poznaješ me iako me do danas nisi vidjeo? -U svijetu duša, moja duša se sastala sa tvojom, a i sada te je Živi i Neumirući Allah predstavio meni… Malik uvidje da je ovo dijete izvanprosječno, pa ga upita : -Koja je razlika izmedju pameti i nefsa? Slatko se smiješeći, dijete odgovori :
-O, Malike!… Tvoj nefs je ono što te je odvratilo da mi nazoveš selam, a pamet je ono što je učinilo da mi nazoveš selam… -Uredu, a koja te je muka natjerala pa se, tako, igraš na ovoj zemlji ? -Pa, mi smo od nje stvoreni i opet ćemo se njoj vratiti ! -Vidim da, dok se njome igraš, čas plačeš, čas se smiješ… -Da, radim tako… Kada mi pred oči dodje azab moga Gospodara, ja plačem. A kada se sjetim Njegove milosti, ja se smijem… -O, čisto dijete! Kakav ti to imaš grijeh pa da plačeš? Ti si nevin… -Ne govori tako, o Malike!… Svakog dana vidim da, kada moja majka loži vatru, velika krupna drva potpaljuje malima… Zbog toga plačem! Ovaj odgovr poput puščanog zrna zabi se u Malikovo srce. Počeo je plakati i drhtati…
Nažalost, mi smo u potpunosti utonuli u dunjaluk… Niti u našem oku ima suze, niti u srcu ima drhtaja… Jadni mi! Jednog dana jedan pobožnjak se opruži u samrtnu postelju. Otvorio je suzne oči i rekao: -Ne žalim što se odvajam od dunjaluka, tog mjesta svakojake tuge. Jedino sam tužan zbog toga, ako sam iza sebe ostavio jednu prespavanu noć, jedan dan koji nisam postio i jedan dan koji nisam proveo u veličanju Allaha!
korisno.net