Odnedavno, islamski ummet je bogatiji za još jednog člana. Hvala Uzvišenom Allaha, mlada djevojka iz Srbije prešla je na islam.
Slijedi njena kratka ispovijest:
Allahu ekber, Allahu ekber, Allahu ekber, Allahu ekber!
Ešhedu en la ilahe ilallah! Ešhedu en la ilahe ilallah!
Ešhedu enne Muhammedun resulullah! Ešhedu enne Muhammedun resulullah!
Hajje ales-salah! Hajje ales-salah!
Hajje alel-felah! Hajje alel-felah!
Es-salatu hajrum-minen-nevm! Es-salatu hajrum-minen-nevm!
Allahu ekber, Allahu ekber!
La ilahe ilallah!
Ah, kako je ezan milozvučan… Jutros me je jedan probudio preko radija. Probudio iz sna koji je verovatno bio znak Svevišnjeg da mi je vreme pokriti se. Sanjala sam kako šetam gradom svog detinjstva, Novim Pazarom, put džamije. Na putu sam sasvim sama sa zracima mesečine na leđima. Ulazim u dvorište džamije i prilazim abdesthani… Tada me je sabahski ezan vratio na ovaj svet kako bih doživela da me majka prihvati takvom kakva sam. Muslimanka.
Pokrivena muslimanka. O, Allahu! Lepši zvuk nisam čula! Klanjala sam namaz i počela s pripremama za još jedan u nizu dana želeći da je sve mnogo lakše i da sam već pokrivena. Pošto je još bilo veoma rano, nastavila sam rad na maturskom radu iz psihologije na temu “Fobije”. Oko pola sedam ujutro moja se majka budi i, još onako pospana, kaže: “Radi šta hoćeš, ne zanima me. Prihvatam te takvu kakva si, pa makar bila i muslimanka.” Zaprepastila sam se i zamolila je da mi to objasni. Kaže, ako ćeš ti tako biti srećnija, onda te ja u tome podržavam. O, Allahu! Zaboravila sam na kafu na šporetu, peglu na svojoj omiljenoj bluzi i doručak u mikrotalasnoj. Moja majka, koja se, u najmanju ruku, plaši muslimana i mrzi ih!? Da mi takvo nešto kaže!
Od radosti i žurbe da što pre stavim taj najlepši ukras i štit jedne muslimanke ostala sam bez doručka, kafe i omiljene bluze. Utom je došlo vreme za školu. Srećna i u žurbi da svima javno priznam ko sam, nabrzinu sam stavila mahramu i krenula put škole. Usput sam sretala puno ljudi i niko nije primetio tako očigledan dokaz da sam muslimanka. Ni u školi niko nije primetio… A sutradan su počela ogovaranja… Iz čistog neznanja. Koliko su samo bolele te priče! Sada, nekoliko dana od mog pokrivanja, svi su se nekako saživeli s činjenicom da imaju muslimanku u gradu… I to je moja priča… Priča jedne tinejdžerke koja je još sa sedamnaest godina uvidela Pravi put i počela da korača njime nekoliko meseci pre nego što se pokrila…
islam24h.net
Objavi komentar