Imao sam majku sa jednim okom. Mnogo sam je mrzio zato što me time dovodila u nezgodnu situaciju. Radila je kao kuharica u školi kako bi nas prehranila. Jednog dana, dok sam bio u osnovnoj školi, došla je da me vidi.
Tim postupkom me dovoela u neugodnu situaciju. Kako je to mogla da uradi? Ja sam je ignorisao i sa puno prezira pogledao. Narednog dana jedan učenik mi reče: ”…Uh, tvoja majka ima samo jedno oko…” Tada sam poželio da nisam živ i da moja majka nestane iz mog života. Narednog dana sam joj otvoreno rekao:
”…Zašto me ismijavaš? Zašto jednom ne umreš?
Ona ništa nije odgovorila. Nisam nimalo oklijevao da joj to kažem niti sam razmišljao o svojim riječima, jer sam bio jako ljut. Nisam obraćao pažnju na njene osjećaje. Želio sam da napustim tu kuću.
Marljivo sam učio i dobio stipendiju za studiranje u Singapuru. Otišao sam tamo, završio studij, oženio se, kupio kuću, dobio djecu, nakon čega sam bio sretan i zadovoljan svojim životom. Jednog dana dođe majka da me posjeti, jer me godinama nije vidjela, a svoju unučad prije toga nikad nije vidjela.
Kad se pojavila ispred mojih vrata, moja djeca se počeše smijati. Pogledao sam je sa prezirom i povikao: ”…Kako si smjela da dođeš i da strašiš moju djecu? Napolje!!! Neću više nikad da te vidim!!!…”
Smireno je odgovorila:
”…Halali sine…”
Okrenula se i otišla. Jednog dana mi dođe pismo iz škole da se odazovem na porodični skup. Slagao sam supruzi i rekao da imam poslovno putovanje. Nakon sastanka otišao sam staroj kući u kojoj smo živjeli iz čiste radoznalosti. Komšije me obavjestiše da mi je majka umrla i dadoše mi njeno pismo.
Nisam pustio ni jednu suzu i nije mi bilo baš nimalo žao. Otvorio sam pismo u kome je pisalo:
”…Dragi sine, dosta sam o tebi razmišljala. Halali mi što sam dolazila u Singapur i što sam uplašila tvoju djecu. Bila sam jako sretna kada sam čula da ćeš doći na sastanak. Ja se možda neću moći dići sa kreveta kako bih te vidjela, pa sam ti zato napisala ovo pismo. Halali mi što sam te u nekoliko navrata dovela u nezgodnu situaciju u tvom životu. Da li znaš, da kad si bio dijete, da si imao nesreću i da si izgubio oko. A ja, kao i svaka majka, nisam te mogla ostaviti da ostaneš sa jednim okom, pa sam ti poklonila svoje. Bila sam presretna i ponosna što moje dijete može vidjeti svijet tim okom. S ljubavlju…tvoja majka…”
Objavi komentar