- Jedan stari čovjek sjedaše u dvorištu svoje kuće zajedno sa sinom koji upravo završi visoke studije. Iznenada, vrana sletje na zid.
.Sin odgovori:
- “To je vrana.”
.Nakon izvjesnoga vremena, otac upita ponovo:
- “Šta je ono?”
.Sin odgovori:
- “To je vrana.”
.Prođe nekoliko minuta a otac ponovo upita, treći put:
- “Šta je ono?”
.Sin odgovori:
- “Oče, upravo sam ti rekao da je to vrana.”
.Ne prođe dugo a otac opet upita:
- “Šta je ono?”
.Ovoga puta na sinovom licu mogla se vidjeti mala usplahirenost:
- “Oče, to je vrana, vrana!”
.Ponovo otac upita:
- “Šta je ono?”
.Ovaj put sin odgovori grubim tonom:
- “Oče, non-stop pitaš jedno te isto iako ti stalno odgovaram da je to vrana. Zar nisi u stanju razumjeti?”
.Otac ustade i ode do sobe. Ubrzo se vrati noseći svoju staru svesku-dnevnik. Otvarajući stranicu, reče sinu da pročita ono što je na toj stranici zapisano. Sin pročita:
- “Danas je moj malehni sin sjedio sa mnom u našemu dvorištu kad doletje vrana. Sinčić me je dvadeset i pet puta upitao: ‘Šta je ono?’, i dvadeset i pet puta mu odgovorih, nimalo iznerviran, da je to vrana. Ono što osjećah bila je ljubav prema mome nevinome sinčiću.”
.Tada je otac objasnio sinu razliku između očeva i sinovljeva stava:
- “Kada si bio malešan, postavio si mi ovo pitanje dvadeset i pet puta i niti jednom nisam bio iznerviran tvojim pitanjima već ti uporno odgovarah. A kada sam ja tebi danas postavio isto pitanje ali ponavljajući ga samo pet puta, ti si se iznervirao, ljutnuo i bio nestrpljiv sa mnom.”
Objavi komentar