Sarajevo, grad koji premijer Srbije Aleksandar Vučić pominje čak i u postizbornoj noći dok uz šampanjac proslavlja apsolutnu pobedu na izborima pre nešto više od tri meseca.Grad koji prvi posećuje izlazeći iz Srbije kao šef Vlade, ali grad u koji, uprkos najavama, ne dolazi na Vidovdan radi obeležavanja Sarajevskog atentata. U međuvremenu, u Beogradu gosti predsednika Republike Srpske razgovaraju zabrinuto o navodnoj izjavi turskog premijera Redžepa Tajipa Erdoana da će oni što dirnu u Bošnjake protiv sebe imati 100 miliona Turaka.
Ovdašnji opozicionari ovaj događaj tumače kao jačanje odnosa sa Banjalukom radi jačanja nacionalizma koji je Vučić zanemario posle uspešnih pregovora sa Prištinom i jačanja odnosa sa Evropskom unijom.
Nešto pre toga, predsednik Srbije Tomislav Nikolić, k'o iz vedra neba, izjavljuje da nema lepka koji će očuvati BiH. To je ukratko istorija odnosa dve zemlje u prvih sto dana rada Vlade koja se, priznaćete, čini prilično neujednačena i konfuzna, bar očima laika. Zato smo od ovdašnjih političkih analitičara zatražili da procene i objasne kakvi su to odnosi zaista i kakvi će biti u budućnosti.
Umjereni optimizam
Odgovori, prilično optimistični. Najpre, naši sagovornici ističu da je ono što se običnom posmatraču čini kao nedosledna politika samo sticaj okolnosti koji je, pre svega Srbiju usmerio na rešavanje unutrašnjih problema i da u suštini neprincipijelne politike prema BiH - nema.
Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić u razgovoru za Oslobođenje analizira ovu kratku istoriju odnosa ističući prvu Vučićevu posetu inostranstvu, odnosno Sarajevu kao temelj trenutnih, ali i budućih relacija dve zemlje.
''Ta poseta je bila jasna poruka koja uliva poverenje da će odnosi ubuduće biti bolji nego ranije, a nije tačno da je to poverenje kasnije poljuljano. Istina je da se trenutno ništa ne događa, baš kao ni u odnosima sa Hrvatskom, ali Srbija trenutno brine druge brine'', priča profesor podsećajući na to da se zvanični Beograd bavi, pre svega pitanjima kako da se ne zameri ni Rusiji ni Evropskoj uniji, odnosno SAD-u zbog relacija prema ''pravoslavnoj braći''.
Osvrćući se na izostanak premijerove posete jubileju Sarajevskog atentata u glavnom gradu BiH, naš sagovornik, Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose, kaže da to ne treba tretirati kao tinjanje novih tenzija.
''Kad su odnosi zemalja tako dugo loši, preokret ne treba očekivati preko noći. Tačnije, u odnosima Srbije i BiH on je napravljen, ali je za dobre odnose potrebno vreme. Potrebno je vreme da se ti odnosi usaglase sa realnim životnim potrebama i to što Vučić nije došao u Sarajevo, ni na koji način nije ugrozilo pozitivan trend. Naprosto, takvih će situacija sigurno biti još'', procenjuje Lazić.
Na izjavu predsednika Srbije Tomislava Nikolića ni jedan ni drugi ne obraćaju mnogo pažnje. Na naše pitanje, nije li ova predsednikova izjava uvod u povratak u prošlost i nacionalistički način komunikacije, Lazić u dahu odgovara:
Status quo
''Svakako ne, jer ova izjava nije došla iz Vlade koja vodi spoljnu politiku. Pritom, dobri odnosi koje ima sa RS-om, samo mogu pomoći još boljim odnosima sa BiH ako se budu razvijali paralelno i na načelima koje je postavila Vlada'', kaže Lazić istovremeno ubeđen da hoće.
Istovremeno, profesor Simić misli da se bar u skorijoj budućnosti ništa značajnije neće događati. Pre svega, zbog unutrašnjih problema sa kojima se suočavaju obe zemlje.
''I jedna i druga su u problemima sa poplavama i drugim ekonomskim problemima, dok se Srbija bori i na međunarodnom koloseku kako bi očuvala poziciju neutralnosti prema Ukrajini'', objašnjava profesor, poručujući da ne treba očekivati nikakva spektakularna bilateralna dostignuća, ali ni pogoršanje odnosa između Srbije i BiH.
oslobodjenje
Objavi komentar